Slučaj

Prevarna transakcija

Srpski Babuš, Opština Uroševac

IRL iz sela Srpski Babuš, Opština Uroševac, koji od 1999. stanuje u Nišu, saznao je 2011. da je njegova zemljišna parcela u Srpskom Babušu upisana u katastar na ime izvesnog ZS. Tada već čuveni Nazim Blaca, osuđen za ubistvo 2013, falsifikovao je punomoćje oca IRL-a, koji je preminuo 1994. Punomoćje je bilo overeno u sudu u Lipljanu 2007. Nekoliko srpskih porodica oštećeno je na ovaj način i 25 hektara zemlje je upisano na treća lica. IRL se, zajedno sa ostalim oštećenim porodicama obratio kosovskoj policiji, ali ni nakon godinu dana nisu dobili nikakvu informaciju o slučaju. 2013. godine IRL je saznao za Kancelariju za pravnu pomoć, kojoj se odmah obratio. Pravni savetnik koji je primio slučaj podneo je utemeljenu tužbu protiv Nazima Blace, prvooptuženog, i ZS-a, drugooptuženog, sa pravnim zahtevom da se poništi punomoćje i kupoprodajnu ugovor. Tužba je takođe sadržala i zahtev za privremenu meru, zbog koje je sud dao slučaju prioritet i privremena mera kojom se onemogućava dalja bespravna prodaja imovine doneta je bez ročišta 30. maja 2014.

Nazim Blaca, koji je u to vreme služio kaznu u zatvoru u Dubravi, bio je sproveden samo na prvo ročište i to uz posebne sigurnosne mere, a 2016. pušten je iz zatvora pod nerazjašnjenim okolnostima i gubi mu se svaki trag. Sudije u Uroševcu su kosovskoj policiji izdale nalog za poteru, hapšenje i sprovođenje na sud, ali nisu uspeli da ga pronađu. Na zahtev pravnog savetnika, optuženi je bio pozvan preko zvanične sudske table i 29. juna 2016. zvaničnom odlukom suda, punomoćje i kupoprodajni ugovor su proglašeni nevažećim.

Nažalost, Osnovni sud u Uroševcu uputio je Kancelariji za pravnu pomoć žalbu drugooptuženog ZS. Slučaj će biti prosleđen Apelacionom sudu u Prištini.

Slučaj

Bespravna okupacija imovine

Prizren

Stranka je interno raseljeno lice, koje je do 1999. živeo i radio u školi u Prizrenu. Nakon njegovog napuštanja Prizrena iz bezbednosnih raloga 1999, stan koji je dobio od škole bespravno je zauzeo njegov kolega albanske nacionalnosti. IRL je podneo zahtev za povraćaj imovine Direkciji za stambena i imovinska pitanja (HDP). Komisija HDP je 2006. donela odluku da se stan vrati u posed IRL-a i slučaj uputila nadležnom sudu. Međutim, HDP je odbila da postupi po zahtevu, a IRL je podneo tužbu Opštinskom sudu u Prizrenu 2008.

Opštinski sud je 2009. godine doneo odluku da se stan vrati u posed IRL-a, a uzrupator da bude iseljen, međutim uzurpator je uložio žalbu na ovu odluku. Apelacioni sud je 2011. potvrdio presudu Opštinskog suda. Uzurpator nije do 2012. postupio po naređenu Opštinskog suda i odbijao je da se iseli, pa je IRL inicirao postupak za izvršenje kod Opštinskog suda u Prizernu. U toku tog postupka, advokat iz Prizrena koji je zastupao IRL obavestio ga je da ne može više da ga zastupa. Nakon toga, IRL nije mogao da nađe pravnog zastupnika koji bi ga zastupao u ovom slučaju, sve dok nije saznao za Projekta pravne pomoći i istom se obratio. Od kako je Kancelarija za pravnu pomoć preuzela slučaj, održano je više ročišta, nakon kojih je sud izašao na lice mesta kako bi se izvršila prinudna evikcija uzurpatora, a IRL bio uveden u stan.

Škola u kojoj je radio, a u kojoj je uzurpator još uvek zaposlen, podnela je tužbu sudu u Prizenu da se poništi ugovor po kome je IRL otkupio stan od škole iako je u prvom postupku doneta presuda u korist DG-a.

Slučaj
Nezakonito zauzimanje nepokretnosti

NN je direktor agencije za nekretnine na KiM albanske nacionalnosti protiv koga se od 1999. vodi veći broj postupaka, kako zbog nezakonitog zauzimanja imovine, tako i drugih kriminalnih radnji kao što su falsifikovanje dokumenata, prevara i dr. Za njega se sumnja da je povezan sa kriminalnim grupama u regionu, a nalazi se i pod lupom EULEX-a zbog postojanja sumnje u njegovu povezanost sa kriminalnim grupama u regionu i šire. Među brojnim oštećenima su i stranke projekta, lica raseljena sa Kosova i Metohije 1999. i zakonski vlasnici zemljišta koje se nalazi u blizini regionalnog puta koji spaja taj grad sa Peći.

NN je, iskoristivši odlazak oštećenih lica sa KiM, koji su 1999. godine bili prinuđeni da iz bezbednosnih razloga napuste to područje, zauzeo njihovu nepokretnu imovinu, koja se nalazi pored glavne saobraćajnice na ulazu u Peć. NN je porušio kuću i pomoćne objekte koji su se nalazili na parceli, a zatim je tu izgradio put. Oštećeni su protiv NN podneli krivičnu prijavu EULEX-u, a zatim je ta prijava prosleđena tužilaštvu na dalji postupak. Nakon podnošenja krivične prijave, oštećeni su se obratili Kancelariji za pravnu pomoć, koja je predmet preuzela. Tokom postupka, okrivljeni je negirao krivicu tvrdeći da imovinu nije zauzeo bespravno, već da je imao saglasnost oštećenih, kao i da je sa njima postigao usmeni dogovor o ulaganju u nepokretnost, a da će Ugovor o prodaji nepokretnosti naknadno zaključiti. Okrivljeni je čak i neformalno zahtevao od oštećenih da mu isplate naknadu štete koju je navodno pretrpeo ulažući u njihovu nepokretnost. Na suđenju je, između ostalog, saslušan i NN, ispitani su oštečeni, kao i svedok, jedan od najbližih saradnika NN-a. Tokom procesa, okrivljeni se na sudu pojavljivao u pratnji saradnika i naoružanog obezbeđenja, a oštećenima je, preko svojih saradnika upućivao ozbiljne pretnje, čak i smrću. U strahu, oštećeni i njihov zastupnik su se više puta obraćali policiji za zaštitu prilikom dolaska i odlaska sa pretresa. Odobrena mera obezbeđenja podrazumevala je da oštećeni pre pretresa dođu u policijsku stanicu, koja se nalazi neposredno pored zgrade suda, a onda u pratnji jednog ili dva službenika peške odu na pretres.

Sud je okrivljenog oglasio krivim za nezakonito zauzimanje imovine i izrekao mu uslovu osudu. Pored toga, sud je okrivljenog obavezao da u roku od 15 dana napusti nepokretnost oštećenih, u suprotnom, uslovna osuda biće zamenjena zatvorskom kaznom.