Случај

Судско поравнање
Призрен

У Призрену је узурпирана породична кућа браће који су током претходног пројекта (2014) покренули поступак повраћаја имовине пред Основним судом у Призрену. У априлу 2017. године пред Основним судом у Призрену, правни тим пројекта је постигао судско поравнање којим су се узурпатори обавезали да напусте кућу и врате кључеве власницима. Предметно поравнање реализовано је у односу на један спрат куће и кључеви тог спрата су враћени странкама, док према договору кључеви другог спрата треба да буду предати власницима до краја јуна 2017, када ће бити и закључено поравнање између странака у спору пред Основним судом у Призрену.

Случај

Узурпација имовине у Призрену
Призрен

Након противправног отуђења непокретности фалсификовањем докумената узурпатор је, на имовини странака пројекта у Призрену, изградио три куће. По правоснажном окончању парничног поступка против узурпатора ради утврђења апсолутне ништавости уговора о купопродаји вођеног од стране претходног пројекта, а који је трајао скоро 10 година, текући пројекат је успео да поврати књижно власништво тужилаца и спроведе поновни упис њиховог права својине на предметној непокретности у катастру. Међутим, како узурпатор ни после правоснажне пресуде није поступио по одлуци суда, у конкретном случају странке пројекта су приморане да покрену и извршни поступак у коме ће принудно тражити ослобођење непокретности од лица и ствари и предају предметне непокретности у њихов посед. Имајући у виду да је у међувремену дошло до изградње три објекта од стране узурпатора на имовини странака, додатни проблем за странке и поред скоро 10 година уложених у враћање незаконито отуђене имовине, свакако ће бити трошкови извршног поступка, као и други видови могућих опструкција у извршењу.

Случај

Противправно отуђење непокретности фалсификовањем докумената
Призрен

Странка је интерно расељено лице са пребивалиштем у Краљеву која се обратила пројекту због непокретности која је била предмет преварне трансакције извшене фалсификовањем потписа власника на пуномоћју које је употребљено за пренос непокретности. На основу таквог пуномоћја, најпре је закључен уговор о купопродаји, а потом и извршен пренос права својине у катастру у Призрену. Купац из тог уговора о купопродаји је, поставши на противправан начин власник предметне непокретности, закључио уговор о кредиту са банком. Такође, како нови “власник” није измиривао обавезе према банци, која је у међувремену огласила продају непокретности

У предмету странке пројекат је покренуо парнични поступак за утврђење ништавости уговора о купопродаји пред Основним судом у Призрену. Наведeни поступaк правноснажно је окончан у корист странке пројекта усвајањем њеног тужбеног захтева и утврђењемапсолутне ништавости уговора о купопродаји закљученог на основу пуномоћја, које је било предмет фалсификовања. На основуправоснажне пресудепредметна имовина је у катастарским књигама поново укњижена на име странке пројекта, чиме је и банка спречена у намирењу својих потраживања продајом противправно стечене непокретности.

Случај

Преварна трансакција

Српски Бабуш, Општина Урошевац

ИРЛ из села Српски Бабуш, Општина Урошевац, који од 1999. станује у Нишу, сазнао је 2011. да је његова земљишна парцела у Српском Бабушу уписана у катастар на име извесног ЗС. Тада већ чувени Назим Блаца, осуђен за убиство 2013, фалсификовао је пуномоћје оца ИРЛ-а, који је преминуо 1994. Пуномоћје је било оверено у суду у Липљану 2007. Неколико српских породица оштећено је на овај начин и 25 хектара земље уписано je на трећа лица. ИРЛ се, заједно са осталим оштећеним породицама обратио косовској полицији, али ни након годину дана нису добили никакву информацију о случају. 2013. године ИРЛ је сазнао за Канцеларију за правну помоћ, којој се одмах обратио. Правни саветник који је примио случај поднео је утемељену тужбу против Назима Блаце, првооптуженог, и ЗС-а, другооптуженог, са правним захтевом да се поништи пуномоћје и купопродајни уговор. Тужба је такође садржала и захтев за привремену меру, због које је суд дао случају приоритет и привремена мера којом се онемогућава даља бесправна продаја имовине донета је без рочишта 30. маја 2014.

Назим Блаца, који је у то време служио казну у затвору у Дубрави, био је спроведен само на прво рочиште и то уз посебне сигурносне мере, а 2016. пуштен је из затвора под неразјашњеним околностима и губи му се сваки траг. Судије у Урошевцу су косовској полицији издале налог за потеру, хапшење и спровођење на суд, али нису успели да га пронађу. На захтев правног саветника, оптужени је био позван преко званичне судске табле и 29. јуна 2016. званичном одлуком суда, пуномоћје и купопродајни уговор проглашени су неважећим.

Нажалост, Основни суд у Урошевцу упутио је Канцеларији за правну помоћ жалбу другооптуженог ЗС. Случај ће бити прослеђен Апелационом суду у Приштини.

Случај

Бесправна окупација имовине

Призрен

Странка је интерно расељено лице, који је до 1999. живео и радио у школи у Призрену. Након његовог напуштања Призрена из безбедносних разлога 1999, стан који је добио од школе бесправно је заузео његов колега албанске националности. ИРЛ је поднео захтев за повраћај имовине Дирекцији за стамбена и имовинска питања (ХДП). Комисија ХДП је 2006. донела одлуку да се стан врати у посед ИРЛ-а и случај упутила надлежном суду. Међутим, ХДП је одбила да поступи по захтеву, а ИРЛ је поднео тужбу Општинском суду у Призрену 2008.

Општински суд је 2009. године донео одлуку да се стан врати у посед ИРЛ-а, а узрупатор да буде исељен, међутим узурпатор је уложио жалбу на ову одлуку. Апелациони суд је 2011. потврдио пресуду Општинског суда. Узурпатор није до 2012. поступио по наређењу Општинског суда и одбијао је да се исели, па је ИРЛ иницирао поступак за извршење код Општинског суда у Призерну. У току тог поступка, адвокат из Призрена који је заступао ИРЛ-а обавестио га је да не може више да га заступа. Након тога, ИРЛ није могао да нађе правног заступника који би га заступао у овом случају, све док није сазнао за Пројекат правне помоћи и истом се обратио. Од како је Канцеларија за правну помоћ преузела случај, одржано је више рочишта, након којих је суд изашао на лице места како би се извршила принудна евикција узурпатора, а ИРЛ био уведен у стан.

Школа у којој је радио, а у којој је узурпатор још увек запослен, поднела је тужбу суду у Призену да се поништи уговор по коме је ИРЛ откупио стан од школе иако је у првом поступку донета пресуда у корист ИРЛ-а.

Случај
Незаконито заузимање непокретности

НН је директор агенције за некретнине на КиМ албанске националности против кога се од 1999. води већи број поступака, како због незаконитог заузимања имовине, тако и других криминалних радњи као што су фалсификовање докумената, превара и др. За њега се сумња да је повезан са криминалним групама у региону, а налази се и под лупом ЕУЛЕX-а због постојања сумње у његову повезаност са криминалним групама у региону и шире. Међу бројним оштећенима су и странке пројекта, лица расељена са Косова и Метохије 1999. и законски власници земљишта које се налази у близини регионалног пута који спаја тај град са Пећи.

НН је, искористивши одлазак оштећених лица са КиМ, који су 1999. године били принуђени да из безбедносних разлога напусте то подручје, заузео њихову непокретну имовину, која се налази поред главне саобраћајнице на улазу у Пећ. НН је порушио кућу и помоћне објекте који су се налазили на парцели, а затим је ту изградио пут. Оштећени су против НН поднели кривичну пријаву ЕУЛЕX-у, а затим је та пријава прослеђена тужилаштву на даљи поступак. Након подношења кривичне пријаве, оштећени су се обратили Канцеларији за правну помоћ, која је предмет преузела. Током поступка, окривљени је негирао кривицу тврдећи да имовину није заузео бесправно, већ да је имао сагласност оштећених, као и да је са њима постигао усмени договор о улагању у непокретност, а да ће Уговор о продаји непокретности накнадно закључити. Окривљени је чак и неформално захтевао од оштећених да му исплате накнаду штете коју је наводно претрпео улажући у њихову непокретност. На суђењу, између осталог, саслушан је НН, испитани су оштећени, као и сведок, један од најближих сарадника НН. Током процеса, окривљени се на суду појављивао у пратњи сарадника и наоружаног обезбеђења, а оштећенима је, преко својих сарадника упућивао озбиљне претње, чак и смрћу. У страху, оштећени и њихов заступник су се више пута обраћали полицији за заштиту приликом доласка и одласка са претреса. Одобрена мера обезбеђења подразумевала је да оштећени пре претреса дођу у полицијску станицу, која се налази непосредно поред зграде суда, а онда у пратњи једног или два службеника пешке оду на претрес.

Суд је окривљеног огласио кривим за незаконито заузимање имовине и изрекао му услову осуду. Поред тог, суд је окривљеног обавезао да у року од 15 дана напусти непокретност оштећених, у супротном, условна осуда биће замењена затворском казном.